Program


NANA

Trenutni događaji




 

Prva dramska premijera u 22. sezoni je NANA po čuvenom verističkom romanu Emila Zole. U Madlenianumu je prvog septembra počeo rad na ovoj predstavi, da bi se ovih dana finalizovao najkompleksniji dramski projekat u našoj kući sa osamnaest glumaca u ansamblu, od doajena i najstarijeg glumca na Balkanu Vlaste Velisavljevića do mladih glumaca sa Fakulteta dramskih umetnosti. Raskošna priča koja nam prikazuje francusko društvo u vreme Drugog carstva u centar svog zbivanja stavlja prelepu mladu devojku koja iz najnižih društvenih slojeva dospeva u pozorište Varijete u Parizu i igrajući Veneru postaje miljenica publike. Ta zanosna devojka po kojoj se i roman zove NANA neminovno postaje i predmet opsesije brojnih muškaraca sa kojima se poigrava, zbog kojih pati, zbog kojih konačno i prerano odlazi sa ovog sveta. Svet pozorišta i ono van njega se prepliću, ljudi postaju roba, a NANA kao duša koja čezne za čestitošću i za time da bude dobra majka svom malenom vanbračnom sinu ne uspeva da se izbori za to, te se prepušta tobožnjem uspehu na jednoj potpuno mračnoj strani života.

Roman Nana je samo jedan iz serijala kojim Emil Zola verno oslikava francusko društvo sredinom 19. veka, kroz prizmu porodice Rugon – Makarovi, kojima pripada i Nana. Kako je to napisao Dušan Matić, srpski nadrealista: „Pod neumornim spisateljskim perom Emila Zole u književnosti se uobličavao jedan novi svet, jedinstven kao vizija, orkestriran kao simfonija, pun kontrasta, oluje i lepote, kao što je i sam čovek, društvo i sama priroda, a ipak jedan, zgrušan i zatvoren u Papenovom loncu vladavine Napoleona III u kome je sve ključalo, svet koji može da se poredi još samo sa Balzakovim svetom. Članovi porodice Rugon – Makarovi, od kojih je svaki u po jednom od romana glavni junak, oko hiljadu i dve stotine lica, ocrtanih i uobličenih do kraja, a zatim bezimene gomile, najrazličitije društvene sredine i slojevi, sve je to oživljeno u ciklusu s velikom umetničkom snagom. Čitavo savremeno društvo – sa svojim železnicama i njihovim životom zasnovanim na časovniku, noćnim smenama, crvenim svetiljkama i piskom lokomotiva koje odmiču u noć, sa svojim rudnicima, u kojima se stvaraju basnoslovna bogatstva, rintaju ljudi kao stoka i odigravaju se ljudske drame sumorne i jednolične kao svakidašnjica; Pariz, sa svojim ulicama i centralnim tržištem, trbuhom velikog grada, s Berzom i njenim senzalima i poslovnim ljudima novog kova, javnim ženama, političarima i politikantima, probisvetima i velikim magacinima; sitna buržoazija, palanka, klike, sveštenstvo, trgovčići, akcionarska društva, krupna buržoazija, vojska, radništvo, seljaci, sve to i svi oni kao da su izašli za trenutak iz svoje senke da bi pred našim očima živeli, umirali, padali, podizali se i iščezavali, i tako nam iznenadno osvetljeni otkrivali svoje srce, tajne svoje puti i svoga mozga, i pokazali koliko je sati na časovniku istorije, da bi opet potom u senci nastavljali svoje „banalno” trajanje pod teretom dveju „fatalnosti”: „nasleđene krvi” i „društvene nužnosti”...“

Dramatizaciju romana NANA uradio je Spasoje Ž. Milovanović. Režiju potpisuje Ivana Vujić, a njeni saradnici autori su: dramaturg Slavenka Milovanović, scenograf Vesna Popović, kostimograf Miodrag Tabački, kompozitor Aleksandra Kovač. Tu su i Marija Milenković kao autor scenskog pokreta, za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović, video Svetlana Volic.

U svom čitanju ovog klasika Spasoje Ž. Milovanović u prvi plan stavlja  poigravanje formom bulevarskog teatra, u kojoj Hor, kao množina individualnih sudbina i glasova, čuva sećanje na grčku tragediju ali postaje i sveznajući pripovedač, nešto kao društvena mreža, odabrani avatari okupljeni oko prepričavanja Nanine sudbine. Ono što je sasvim sigurno – Nana je rezervoar neograničenih čitanja i tumačenja. Priča, ako i sama predstava tematizuje različite naracije društva: pozorište, politiku, bankarstvo, medije, staleži, strasti, ljubavi... razobličavajući istovetnu strukturu delovanja. Ukidajući granicu između pozorišne i nepozorišne stvarnosti, Nana na svim nivoima, od aristokratije porodice Mifa i markiza Vandevra, preko buržoaskog bankara Stenera ili vlasnika pozorišta Bordenava, do prostora prostitutki, otkriva korumpirano i potpuno nemoralno društvo. Dok se svi kupaju u nemoralu, pa čak i Nani bliski ljudi, ona ostaje neukaljana, kao neki anđeo uništenja koji se sveti za nemoral društva. U romanu Nana – „njeno delo rušenja i smrti bilo je svršeno, muva koja je doletela sa đubreta u predgrađu, donevši klicu društvene truleži, trovala je sve ljude samim svojim dodirom. To je bilo dobro i pravedno, ona je svetila svoje društvo, siromahe i napuštene. I dok se njen seks u slavi peo i blistao nad ispruženim žrtvama, sličan suncu na izlasku, koje osvetljava polje pokolja, ona je sačuvala nesvesnost gorde životinje, ne znajući za svoje delo, ostavši uvek dobra devojka.”, piše Zola. Slavenka Milovanović koja je radila na dramatizaciji u toku samog procesa proba dodaje: „Veliki pisac Emil Zola nije mogao da nasluti da će mala Nana tako lako da padne na tlo 21. veka u kome je bitni poznat jedini smisao postojanja.“

Radeći na ovoj predstavi rediteljka Ivana Vujić nam poručuje: „Današnji svet u borbi za život koja je demorališuća, u kojoj međusobnu borbu individua zamenjuje borba ekonomskih organizama: banke, fabrike, rudnici, shopping molovi, su mesta gde je čovek kao kakva lopta bacan na sve strane. Čas na vrhuncu sreće, a čas u ponoru. Pitanje licemerja koje sve to dozvoljava pitanje je NANE koja pokušava da u svetu prevare i kupovine pronađe svoje mesto i cenu. Nažalost, NANA je suviše emotivna za ovaj svet u kome su uloge odavno određene.“

U naslovnoj ulozi komada Nana publika će moći da gleda Tamaru Aleksić, a pored nje brojnu glumačku ekipu čine još: Nebojša Kundačina, Rada Đuričin, Vlasta Velisavljević, Miodrag Krstović, Branislav Zeremski, Vesna Stanković, Vanja Milačić, Stojša Oljačić, Rade Ćosić, Dimitrije Ilić, Aleksandra Bibić Kolarov, Anja Orelj, Nemanja Stamatović, Vukašin Jovanović, Dragan Sekulić i Dragan Petrović.

Premijera NANE očekuje nas na Velikoj sceni Madlenianuma 25. novembra, dok su reprize planirane za 29. novembar, 3. i 23. decembar i 9. januar.

 

(Izvor: operatheatremadlenianum.com)

Preporuka


Nick Cave and The Bad Seeds su najavili prolećnu evropsku i britansku turneju…

ONE STVARI

Akademija 28

Dragoljub Mićko Ljubičić u urnebesnoj komediji „One stvari“

Žan-Batist Poklen Molijer UOBRAŽENI BOLESNIK Režija: Jagoš Marković

Prijavite se na naš newsletter!

Budite prvi koji će dobiti infromacije u vezi svih najboljih predstojećih događaja. Klikom na dugme "PRIJAVA", korisnik prihvata da od strane Tickets.rs na email dobija Novosti.

Dragi korisniče,

Ovaj sajt koristi kolačiće za poboljšanje korisničkog iskustva. Korišćenjem ovog sajta prihvatate korišćenje kolačića. Politika privatnosti

Prihvati