Program


CIGANI LETE U NEBO
2

CIGANI LETE U NEBO

CIGANI LETE U NEBO
Mjuzikl
Pozorište na Terazijama
Mjuzikl u režiji Vladimira Lazića

CIGANI LETE U NEBO
Mjuzikl
Pozorište na Terazijama
Mjuzikl u režiji Vladimira Lazića

Muzika: Jevgenij Doga
Adaptacija: Ivana Dimić
Koreograf: Krunoslav Simić
Scenograf: Geroslav Zarić
Kostimograf: Snežana Šimić
Dirigent: Aleksandar Sedlar

Fotograf: Miloš Kodemo / Dalibor Tonković
Producent: Branislav Cerović
Inspicijent: Goran Tomić
Sufler: Svetozar Udovički

Premijera: 17.04.2004.
Trajanje predstave: 2 časa i 30 minuta (sa pauzom)

 

Igraju:
Izergil: LjILjANA STJEPANOVIĆ/DUŠICA NOVAKOVIĆ
Rada: MIONA MARKOVIĆ/OLIVERA BACIĆ
Lojko Zobar: IVAN BOSILjČIĆ/NIKOLA ŠURBANOVIĆ
Talimon: DRAGAN VUJIĆ VUJKE/MILAN TUBIĆ
Bubulja: NIKOLA BULATOVIĆ
Dalibor: MILAN ANTONIĆ
Makar Čurda: DUŠKO RADOVIĆ
Danilo: PREDRAG MILETIĆ
Otac Zobar: MILAN BOSILjČIĆ
Silađi: BRANKO ĐURIĆ
Nonka, mlada Ciganka: TATJANA DIMITRIJEVIĆ
Svetlana: JELENA ARSIĆ
Veročka: SNEŽANA JEREMIĆ NEŠKOVIĆ
Rusalina: ANA KORAĆ
Juliška: BARBARA MILOVANOV
Buča: MIROLjUB TURAJLIJA
Poručnik: MILAN MILOSAVLjEVIĆ
Propercium, Švob: MARKO NIKOLIĆ ml.
Balint: VLADAN SAVIĆ
Predsednik opštine: ALEKSANDAR DUNIĆ
Žena predsednika opštine: ANA SIMIĆ
Ištvan – BOJAN GAVRILOVIĆ
Balintova žena: TATJANA POPOVIĆ
Suđaje: ANA ZDRAVKOVIĆ, VALENTINA PAVLIČIĆ, MARIJA KRULj

 

Solisti hora: Mirjana Jovanović, Mirjana Matić
Solisti baleta: Milan Gromilić

Balet: Tamara Afanasijev, Dolores Magdelinić, Jelena Vuković, Elena Gromilić, Iva Pjetlović, Slavica Penev, Nebojša Gromilić, Nemanja Naumoski, Igor Naumoski, Lidija Novaković, Igor Grabovica, Ivana Dubovac, Đorđe Makarević, Tara Tomašić, Milica Todorović

Hor: Tatjana Nikolić, Zorica Bošković, Kristina Savić, Biljana Peković, Jovan Nikolić, Zoran Doronjski, Voja Orlić, Dušan Šida, Marko Bogdanić, Ljubiša Dinčić, Aleksandar Novaković, Bojana Račić, Tatjana Matejić, Mirjana Matić, Marko Pantelić, Milena Moravčević, Bojan Gavrilović, Nenad Poledica, Miljana Radinović, Dimitrije Cincar Kostić, Filip Čala i Stefan Živanović

Učestvuje i orkestar Pozorišta na Terazijama.
Od premijere (2004.) do januara 2020. godine ulogu Rade igrala je Milena Vasić.
Ulogu Rade igrala je i Ivana Knežević.

NAJLEPŠE RUSKE PESME UZ NEZABORAVNU KOREOGRAFIJU KRUNOSLAVA SIMIĆA U LjUBAVNOJ PRIČI CIGANKE I KRADLjIVCA KONjA…

 

Mladić koji se zvao Aleksej Maksimović Pješkov sin siromašnog radnika,siroče koje je rano ostalo bez oca, lađar, kuvar, pevač, skitnica i samouk – imao je dvadeset i četiri godine kada je dospeo u tamnicu. Bilo je to 1892.godine. Uzevši tada pseudonim pod kojim ga poznaje svetska literatura, Maksim Gorki u tamnici piše svoju prvu pripovetku: Makar Čudra. Iako prva, ova pripovetka koja je “zrelo štivo” i sa zanatske, i sa tematske i sa umetničke strane – poslužiće mnogo decenija kasnije, kao osnov za film i mjuzikl Cigani lete u nebo. Pripovetka je klasičan obrazac “duple ekspozicije”. Makar Čudra, Ciganin, priča na obali mora, pod vetrom i talasima, o svom ciganskom sabratu Lojku Zobaru i njegovoj ljubavi prema lepoj Ciganki Radi. Makar Čudra je tema za sebe, pisac ga skicira kao profil snažne ličnosti, tako da bi i on sam mogao da bude tema jedne priče. Gorki daje Makaru ulogu pripovedača da bi ispričao začudnu istoriju jedne ljubavi. Ta istorija je zanimljiv fabulativni ram za široku sliku koju pisac i njegov junak slikaju pred čitaocem. Napisana u Tiflisu, u stanu političkog izgananika Kaljužnog, objavljena u dvevnom listu “Kavkaz”, ona stoji – hronološki i umetnički – na čelu svih izabranih i sabranih dela Maksima Gorkog. Gorkijevi Cigani nose u sebi elemente romantičarskih legendi koje, međutim,pripovedaju pučki pripovedači.Njih autor sreće kraj čergi, u stepama, za vreme lutanja beskrajnim prostorima svoje domovine Rusije. U tim se novelama, zatim, pojavljuju i likovi skitnica – “bosjaka”, u kojima Gorki otkriva visokeljudske kvalitete, specifičnu životnu filozofiju, često izraženu u brojnim aforizmima i sentencama. Njegovi junaci lišeni su društvenih dogmi i lako prekoračuju norme društvenog ponašanja, upravo zato što ne zavise sudbinski od materijalnih dobara. Jednom rečju – oni su slobodni. Zbog takvih osobina njegovih novela, Gorkog su u prvo vreme smatrali predstavnikom ruskog modernizma, dok se u vezi sa njegovim likovima najčešće spominjalo Ničeovo ime. Najzad, nesumnjivo je jedno: novelistički likovi Gorkog- Makar Čudra i starica Izergil, Lojko Zobar i prelepa Ciganka Rada – jesu ponosni, smeli i snažni ljudi koji su suprostavljeni poniznim, ropskim i slabim. Takvi likovi, takvi ljudi i takvi Cigani, samo i mogu “da lete u nebo”. Zemlja je za njih pretesna.

 

Izvor: www.belef.rs

Preporuka


LOVEFEST 2021

Park Jezero, Vrnjačka Banja

Vreme je da se vratimo nazad u život! Jubilarno 15. izdanje Lovefesta ovog…

HLADNO PIVO

SRC Tašmajdan, Beograd

Pank rokeri Hladno pivo održaće svoj do sada najveći koncert u Beogradu 21.…

Nikola Pejaković Koljapočetkom avgusta održaće tri koncerta u tri grada i otpočeti mini…

Prijavite se na naš newsletter!

Budite prvi koji će dobiti infromacije u vezi svih najboljih predstojećih događaja. Klikom na dugme "PRIJAVA", korisnik je saglasan sa Ticket Vision newsletter pravilima privatnosti.

Dragi korisniče,

Ovaj sajt koristi kolačiće za poboljšanje korisničkog iskustva. Korišćenjem ovog sajta prihvatate korišćenje kolačića. Politika privatnosti

Prihvati